Pogled iz daljina
Posveceno jednom Utorku!
Dugo sam gledao niz Savu te večeri, kada je voz iz Rume trebalo da pristigne u Šabac.
U nepoznatom gradu, bez poznatih lica dragih i manje dragih sugrađana razmišljao sam o tome kako velike reke teku u smeru koji sami poželimo.
Ja sam želeo da Sava te noći teče od plaže prema tvrđavi. Saveznik mi je svakako bio i vetar.U ruci sam držao plastičnu čašu dopola ispunjenu pivom-poklon nepoznatog pijanca koji se odvukao kroz stari grad prema centru.
Nisam li već pomenuo da je nebo bilo očajnički vedro. Kažem očajnički jer su zvezde besomučno visile nadajući se da će ih poneki oblak bar na kratko sakriti od pogleda jeftino romantičnih parova. Zaboga, želele su bar jednu kratku pauzu. A jutro je bilo daleko. I galerije, i muzeji i pozorišta imaju svoje radno vreme.Zašto se onda globalna izložba lepote ne bi na kratko zaustavila.
